Zakon o radu propisuje ograničen broj razloga, kao i postupak za davanja otkaza. Ukoliko zaposleni smatra da mu je otkaz dat bez zakonskih razloga ili u nezakonitom postupku, ima pravo da podnese tužbu za poništaj takvog otkaza. Rok za tužbu je 60 dana od prjema rešenja o otkazu. Ukoliko sud poništi takvo rešenje o otkazu, nastupaju posledice nezakonitog otkaza, na štetu poslodavca.
Više o razlozima za davanje otkaza pročitajte u OVOM tekstu.
Detaljnije o postupku u slučaju nezakonitog otkaza pročitajte u OVOM tekstu.
Navedene posledice se ogledaju u pravu (bivšeg) zaposlenog da podnese sudu novu tužbu. Predmet te tužbe može biti vraćanje na rad i nakandu štete.
U daljem tekstu sledi koje se zahtevi u toj tužbi mogu istaći i šta se u tok postupku može dosuditi. Postoje četiri varijante:
1) Vraćanje na rad uz naknada štete u visini izgubljene zarada za svo vreme koje zapolseni nije radio
2) Zaposleni ne zahteva vraćanje na rad ali ima pravo da zahteva naknadu štete u visini do 18 zarada
3) Ne postoje uslovi za vraćanje na rad pri čemu zaposleni ima pravo na nakandu štete u visini do 36 zarada
4) Ako je otkaz nezakonit samo iz formalnih razloga, zaposleni se ne vraća na rad ali ima pravo na nakanu štete u visini do 6 zarada.
Razmotrimo dalje sve četiri opcije.
1) Vraćanje na rad i naknada štete u visini izgubljenih zarada za svo vreme dok zaposleni nije radio
Ukoliko zaposleni kao tužilac, posle poništaja nezakonitog otkaza, želi da se vrati na rad kod poslodavca, tužbom će tražiti da sud poslodavca obaveže da ga vrati na rad. Uslov za ovo je i to da poslodavac tokom postupka, ne dokaže da je vraćanje na rad nemoguće. Više o ovoj situaciji u opciji broj 3.
Postatvlja se pitanje na koje radno mesto se vraća zaposleni. To je na ono radno mesto odnosno poslovi koje je zaposleni obavljao do momenta nezakonitog otkaza. Međutim, ukoliko je konkretno radno mesto ukinuto, sud može da obaveže poslodavca da zaposlenog vrati na slične poslove, odnosno na poslove za koje se zahtevaju ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o rad. Moguće je da za te poslove bude određena i niža zarada.
Druga stvar koju zaposleni može tražiti jeste nakanda štete. I to štete u visini zarada koje bi ostavario kod poslodavca da nije bilo nekazonitog otkaza. Ovo sve u periodu od davanja otkaza pa sve do ponošenja ove tužbe.
Šta sve ulazi u zaradu pri obračunu štete:
- Neto iznos zarada u periodu u kojem zaposleni nije radio.
Ovaj iznos se umanjuje za iznos prihode koji je zaposleni ostvario po osnovu rada kod drugog poslodavca ili od samostalne delatnosti, u tom periodu. U ovu naknadu ne ulaze druga primanja koja bi pripala zaposlenom da je radio, kao što su jubilarna nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, poklon deci za Novu godinu i dr. Takođe, zaposlenom ne pripadaju prava koja su uslovljena dolaskom na rad, kao što je troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, topli obrok i dr.
- Uplata pripadajućih porez i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Poslodavac je dužan da obračuna, prijavi i uplati iznos poreza na zaradu i doprinose za zaposlenog (time i staž) za ceo navedeni period.
2) Zaposleni ne želi da se vrati na rad pa tužbom traži samo nakadu štete u visini do 18 zarada
U ovom slučaju, dosuđuje se samo naknada štete u jedinstvenom izosu. Ova nakada može biti u iznosu do 18 ne zarada. I to je sve. Bivši poslodavac nije u obavezi obračuna, prijave i plaćanja poreza i doprinosa.
Zarada, u ovom slučaju, odnosi se na zaradu koju je bivši zaposleni ostvario u mesecu pre otkaza. I to zarada bez ikakvih umanjenja po osnovu poreskih obaveza, dakle bruto zarada.
Iznos od 18 zarada je maksimum koji se može dosuditi. S toga se postavlja pitanje koliki iznos će sud, u svakom konkretom slučaju dosuditi. Sud će primeniti sledeće, i druge relevantne, kriterijume:
- Vreme provedeno na radu kod tog poslodavca
- Godine života bivšeg zaposlenog
- Broj lica koje izdržava bivši zaposleni
- Nije od značaja koliko je prošlo od otkaza do presude o kojom se poništava otkaz
3) Ne postoje uslovi za vraćanje na rad, bivši zaposleni ima pravo na nakandu štete u visini do 36 zarada
Ovo je slučaj kada zaposleni, zbog nezakonitog otkaza, tužbom zahteva vraćanje na rad (varijata br. 1). Međutim u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju na to da nastavak radnog odnosa kod njega nije moguć. Sud će, u tom slučaju, odbiti zahtev zapsolenog da se vrati na rad, ali će mu dosuditi naknadu štete u visini do najviše 36 zarada.
Pod zaradom se podrazumeva isto što i u varijanti br. 2. To je bruto zarada koju je bivši zaposleni ostvario u mesecu pre otkaza. Ovo u jedninstvenom iznosu, bez u obavezi obračuna, prijave i plaćanja poreza i doprinosa. Napominjemo da se ovaj iznos nakande štete umanjuje za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po po drugim osnovama, po prestanku radnog odnosa.
Za visinu iznosa naknade štete, važe kritetijumi iz varijate br. 2, s tim što će je sud udvostručiti.
4) Otkaz je nezakonit samo iz foirmalnih razloga, zaposleni nema pravo na vraćanje na rad ali ima ima pravo na nakanu štete u visini do 6 zarada.
Ovo je takođe slučaj kada zaposleni tužbom zahteva vraćanje na rad (varijata br. 1). Međutim sud može toku postupka utvrdi da je otkaz nezakonit samo iz formalnih razloga. Dakle, postojao je zakonski osnov za otkaz ali nije ispoštovana procedura. Sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do 6 zarada.
Za iznos naknade štete, primenjuju se svi kriterijumi i merila iz varijante br. 3.
