Ukoliko u Zakon o državnim i drugim praznicima kao i u Zakonu o radu, tražite koji su to „neradni dani“, na takav pojam nećete naići. Ono šta mi nazivamo neradnim danima, zapravo su dani koji su Zakonom o državnim i drugim praznicima u RS određeni kao dani državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno. U ovom tekstu rešavamo dileme po pitanju poklapanja ovih neradnih dana sa godišnjim odmorom ili bolovanjem, kao i sa slobodnim danima određenog zaposlenog.
Neradni dani po redovnom toku stvari
Ukoliko na neradni dan odnosno praznik koji se praznuje neradno, zaposleni inače radio, činjenica da se taj dan praznuje neradno daje mu pravo da na taj dan ne radi i dobije naknadu zarade u visini dvanaestomesečnog proseka.
Poslodavac, sa svoje strane, ima pravo da od jednog ili više zaposlenih zahteva da na taj dan ipak rade, uz obavezu da plati zaradu uvećanu za 110%.
Neradni dani za vreme godišnjeg odmora
Postavlja se pitanje šta ako je određeni zaposleni na godišnjem odmoru u toku kojeg pada neki neradni dan.
Zakon o radu je po ovom pitanju jasan i kaže „Praznici koji su neradni dani (…)ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora“.
„Ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora“ može da znači sledeće dve, alternativne mogućnosti:
- Da se godišnji odmor produži za broj neradnih dana koji su nastupili za vreme njegovog trajanja
- Da se neradni dani odbiju od broja dana odmora koji je zaposleni koristio, odnosno da mu se „piše“ manje odmora za broj neradnih dana koji su nastupili za vreme njegovog trajanja.
Neradni dani za vreme bolovanja
Za razliku od godišnjeg odmora, ukoliko neradni dan padne u periodu kada je određeni zaposleni privremeno sprečen za rad, odnosno na bolovanju, zapravo se ne dešava ništa.
Zakon ne propisuje nikakvo produženje bolovanja, što ne bi ni bilo logično jer je trajanje bolovanja uslovljeno isključivo trajanjem faktičke privremene sprečenosti za rad.
Neradni dani za vreme slobodnih dana
Kao što u zakonu ne postoji termin neradni dani (u ovom tekstu se ipak koristi isključivo u svrhu boljeg razumevanja), tako ne postoji ni termin slobodni dani.
Ali kada se ovaj termin koristi, pod njim se obično podrazumevaju dve različite zakonske kategorije:
- Redovni slobodni dani koji se u zakonu nazivaju nedeljni odmor, odnosno dani u nedelji kada zaposleni redovno, po osnovu ugovora o radu ili rasporedu radnog vremena ne radi, npr. vikend;
- Odobreni slobodni dani usled nastupanja određenog događaja, koji se u zakonu nazivaju plaćeno odsustvo. Npr. zbog sklapanja braka, smrti člana uže porodice itd.
Vratimo se pitanju šta ako za vreme ovih slobodnih dana nastupi neradni dan odnosno praznik i prođimo oba slučaja:
- Ukoliko neradni dan pada na redovne slobodne dane odnosno za vreme nedeljnog odmora zaposlenog, ništa se ne menja, niti se ti slobodni dani pomeraju ili produžavaju. Jedini izuzetak je slučaj kada državni (ne i verski) praznik pada u nedelju, u kojem slučaju se pomera za ponedeljak.
- Ukoliko neradni dan pada za vreme plaćenog odsustva, taj dan se ne računa u dane plaćenog odsustva. Uplaćeno odsustvo računaju samo radni dani, npr. zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od pet radnih dana za slučaj smrti člana uže porodice. Izuzetak je plaćeno odsustvo zbog dobrovoljnog davanja krvi kada se odsustvo može koristiti isključivo na dan davanja krvi i naredni dan, bez obzira da li su radni ili ne.
