Ukoliko ne želite više da budete član, odnosno jedan od vlasika firme, imate pravo da iz firme istupite. To pravo odnosi se na sve vlasnike firme, bez obrzira na procenat učešća ili visinu udela. Ono šta se razlikuje kada je u pitanju istupanje jeste da li član istupa dobrovoljno ili za to postoji opravdan razlog. U slučaju postojanja opravdanog razloga, istupanje iz društva može biti na osnovu zahteva upućenog društvu ili preko suda.
Prožimo sada sve slučajve istupanja, sa obrazloženjem kada su mogući, koji je postuapak i da li i kolika nakanda za istupanje se isplaćuje
Istupanje člana iz društva bez opravdanog razloga, bez naknade
1) Kada je moguće
Istpanje člana iz društva bez opravdanog razloga moguće je za svakog člana koji je svoj ulog u društvu u potpunosti uplatio ili uneo. Dakle, potrebnno je da nije u pitanju samo upisan ulog, već mora da je isti u potpunosti i uplaćen (novčani ulog) ili unet u društvo (nenovčani ulog).
2) Postupak istupanja
Član, odnosno vlasnik društva koji želi da istupi, dostavlja izjavu društvu da istupa, bez obaveze da li svoju odluku obrazloži, ali mora biti naznačeno da se ne traži nakanda za istupanje.
Druga bitna stvar je dostavljanje društvu navedene izjave o istupanju. Šalje se preporučenom pošiljkom ili na adresu sedišta društva ili na adresu za prijem pošte, ukoliko postoji.
Konačno, isupanje člana iz društva registruje se u APR-u koji će. APR će po samom zakonu udeo istupajućeg člana upisati kao sopstveni udeo društva. APR-u se uz registracionu prijavu obavezno dostavlja i izjava o istupanju sa dokazom da je prethodno dostavljena društvu.
Istupanje člana iz društva iz opravdanog razloga, sa nakandom (bez suda)
1) Kada je moguće
Član društva ima opravdan razlog za istupanje, ako mu:
– jedan ili više ostalih članova ili društvo svojim radnjama ili propuštanjem prouzrokuje štetu, ili ako je očigledno da će takva šteta, prema redovnom toku stvari, nastupiti;
– je u značajnoj meri onemogućen da ostvaruje svoja prava u društvu;
– društvo nameće nesrazmerne obaveze.
Osnivačkim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje člana društva, a može se urediti i postupak istupanja i način određivanja naknade članu društva koji istupa. Sa druge strane, Osnivačkim aktom ne može se unapred isključiti pravo člana društva da zahteva istupanje iz društva iz opravdanog razloga, niti se član društva tog prava može unapred odreći.
2) Postupak istupanja
Istupanje člana iz društva, ako za to postoji neki od navedenih razloga, sprovodi se tako što član koji želi da istupi društvu podnosi pisani zahte. Zahtev mora da sadrži:
– razloge istupanja
– iznos koji se zahteva od društva na ime naknade za udeo
– rok u kome se zahteva isplata naknade za udeo, osim ako je taj rok određen osnivačkim aktom.
O zahtevu za istpanje odlučuje skupština društva koja je dužna da o tome donese odluku u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Skupština je duža da u daljem roku od 60 dana, člana koji želi da istupi obavesti o svojoj odluci. Zahtev može biti ili u da u celosti usvojen ili u celosti odbijen. Usvaja se većinom glasova svih članova društva, ali se Osivačkim aktom može odrediti i veća većina.
Dalje sledi postupak pred APR-om. Uz prijavu, dostavlja se i zahtev za istupanje koji je član podneo društvu, i odluka skupštine o usvajanju tog zahteva. I u ovom slučaju, udeo člana koji istupa postaje sopstveni udeo društva po samom zakonu te nije potrebno da skupština društva donese odluku o tome.
Šta se dešava ako član koji istupa ima neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog ondosno neunetog uloga (delimično ili u celosti)? Istupanje člana iz društva se onda sprovodi u APR-u kao drugi korak. Ovo s obzororm da je potrebno za iznos neuplaćenog/neunetog uloga, najpre smanjiti osnovni kapital društva. Prvi korak je, dakle, registracija i objavljivanje odluke o smanjenju osnovnog kapitala za iznos neuplaćenog odnosno neunetog uloga, u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije.
3) Isplata nakande
Kao što je gore naznačeno, u zahtevu za istupanje član društva označava i naknadu koju smatra da mu treba biti isplaćena. Takođe smo napomenuli da skupština društva zahtev za istupanje ili usvaja u celosti ili odbija u celosti. Sledi da, ukoliko skupština zahtev usvoji, članu koji istupa pripada pravo na nakadu koju je u zahtevu odpredelio.
Društvo može isplaćivati naknadu za udeo članu društva koji je istupio samo iz:
– sredstava rezervi društva koje se mogu koristiti za te namene;
– sredstava ostvarenih prodajom sopstvenog udela društva stečenog istupanjem tog člana društva.
Do potpune isplate ove naknade, društvo ne može deliti dobit svojim članovima i dužno je da:
– svu ostvarenu dobit raspoređuje u rezerve koje se mogu koristiti samo za isplatu člana koji je istupio,
– sva sredstva koristi isključivo za isplatu te naknade.
5) Zaloga kao obezbeđenje ispalte člana koji istupa
Prilikom podnošenja zahteva za isupanje člana iz društva, uz zahtev za isplatu nakande, može se istaći i zahtev za pružanje obezbeđenja da će mu ta nakanda biti isplaćea. Obezbeđenje se pruža ustanovljavanjem zaloge na sopstvenom udelu sruštva, dobijenom od udela člana koji istupa. Sve po pravilima zakoge na pokretnim stvarima.
Ako član ističe ovakav zahtev, dužan je da uz zahtev za istupanje dostavi i nacrt ugovora o zalozi, kako bi društvo prilikom donošenja odluke imalo sve potrebne informacije.
Ponovo, skupština može samo zahtev u celosti (sa zalogom) prihavtiti ili ga u celosti odbiti. Eventualno, može uz saglasnost člana koji istupa, pružiti neko drugo sredstvo obezbeđenja.
Istupanje iz opravdanih razloga preko suda
1) Kada je moguće
Šta ako skupština društva odbije gore pomenuti zahtev člana za istupanje iz društva iz opravdanih razloga sa nakandom, ili u navedenom roku od 60 dana o tom zahtevu ne odluči? Tada član koji želi da istupi stiče pravo da podnese tužbu. Tužbom se traži prestanak svojstva člana u društvu iz opravdanih razloga, a podnsi se protiv društva kao tuženog.
2) Odluka suda
Ukolko sud nađe da su razlozi opravdani, usvojiće tužbeni zahtev presudom kojom:
-određuje prestanak svojstva člana društva za tužioca
– da udeo tog člana postaje sopstveni udeo društva
– visinu nakanda koju je je društvo u obavezi da isplati članu društva koji istupa
– rok za isplatu nakande
– ustanoljavanje zaloge kao obezbeđenje da će nakanda biti isplaćena, ako je to tužilac tražio i ako sud nađe da je to nužno i opravdano.
3) Nakanda
Naknadu članu koju istupa, sud određuje prema tržišnoj vrednosti udela člana koji istupa na dan podnošenja tužbe. Naknada ne može biti manja od srazmernog dela vrednosti neto imovine društva koji odgovara učešću udela tog člana u osnovnom kapitalu društva na dan podnošenja tužbe. Ako je Osnivačkim aktom društva predviđen drugi način određen drugi način određivanja nakande, sud je dužan primeni taj način.
Naknada može biti isplaćena samo na način kao i kod ispalte bez suda (videti tačku 3) u prethodnom podnaslovu).
Ukoliko društvo ne ispalti nakandu u roku određenom presudom, član koji istupa može tražiti prinudno izvršenje. Ali izvršenje se može sprovoditi samo prodajom sopstvenog udela koji je društvo od njega steklo, a za isplatu dosuđene naknade solidarno odgovaraju svojom imovinom i ostali članovi društva srazmerno svojim udelima u osnovnom kapitalu.
Nakanda štete
Kada je u pitanju istupnje člana iz društva iz opravdanih razloga uz nakandu (bilo na onovu odluke društva ili preko suda), članu koji istupa pripada i pravo na naknadu štete koju je eventualno pretrpeo činjenjem ili nečinjenjem društva, koje može ostvariti tužbom kod nadležnog suda u posebnoj parnici.
