Sigurni smo da ste više puta pročitali objavu „Obavezno evidentiranje stvarnih vlansika u APR-u“, ostavši sa pitanjem ko su stvarni vlasnici privrednih društava i kako se evidentiraju. Ovaj tekst daje odgovore upravo na ova pitanja, nakon čega ćete lako moći da izvršite evidentiranje stvarnih vlasnika. Par minuta čitanja ovog teksta omogućiće Vam da ovo misteriozno evidentiranje precrtate sa Vaše „to-do“ liste i nastavite mirno sa svojim poslovanjem.
Na koga se odnosi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika
- Ortačka i komanditna društva
- Društva sa ograničenom odgovornošću
- Nejavna akcionarska društva
- Društva u likvidaciji
- Zadruge
- Ogranke stranih privrednih društava i predstavništva stranih društava
- Pojedina udruženja i zadužbine
Na koga se Zakon ne odnosi
- Preduzetnike
- Javna akcionarska društva
- Društva u prindunoj likvidaciji
- Društva u stečaju
- Duštva čiji je osnivač i jedini član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
Javna akcionarska društva su izuzeta od obaveze evidencije stvarnog vlasnika. Razlog tome jeste činjenica da je struktura vlasništva ovih društava već evidentirana pred Centralnim registrom hov. Međutim, nameće se sledeće pitanje: Šta ukoliko se postupku utvrđivanja stvarnog vlasnika privrednog subjekta naiđe na strano javno akcionarsko društvo? Jednostavnije, šta ako se u „piramidi“ vlasnika naiđe na strano javno akcionarsko društvo? U takvoj situaciji strano javno akcionarsko društvo može pribaviti dokaz iz nadležnog stranog registra koji vodi evidenciju akcionara. Može pribaviti i neki drugi dokaz na osnovu kojeg bi se mogao utvrditi stvarni vlasnik ili prosto izjavu zastupnika tog društva kojim određuje stvarnog vlasnika tog društva.
Ko su stvarni vlasnici koje morate da evidentirate
Zakon navodi nekoliko kriterijuma pomoću kojih se može odrediti stvarni vlasnik. Neki od navedenih su precizno određeni i ne izazivaju različita tumačenja, dok će neke od njih morati da konkretizuje praksa. Stvarni vlasnici su:
- Fizičko lice koje učestvuje u kapitalu Vaše firme posredno ili neposredno sa više od 25% udela, akcija, prava glasa ili drugih prava na osnovu kojih upravlja društvom. Ovo se ne odnosi na investicione fondove
- Fizičko lice koje ima dominantan položaj (posredan ili neposredan) ili obezbeđuje sredstva privrednom subjektu pa po tom osnovu učestvuje u donošenju odluka.Ostaje da se vidi kako će se ovaj kriterijum pokazati u praksi. Mišljenje Ministarstva privrede navodi da se neće smetrati da ovu ulogu imaju advokati, računovođe, konsultanti za ulaganje, poreze, finansijem odnosno lica koja pružaju profesionalne savete i usluge u skladu sa pravilima struke
- Lice koje je osnivač, poverenik, korisnik ili ima dominantan položaj u upravljanju trastom, tj. u drugom licu stranog prava
- Za zadruge, fondacije, udruženja, zadužbine i ustanove pretpostavlja se da je njihov stvarno vlasnik njihov zastupnik
*Ukoliko nijedno lice u konkretnom društvu ne ispunjava navedeno, kao stvarno vlasnik navešće se lice koje je ili zastupnik ili član društva (jedno ili više lica). Ovo je dopunski kriterijumi koji će takođe biti predmet preispitivanja prakse.
Kako se u praksu vrši evidentiranje stvarnih vlasnika
Lica ovlašćena za zastupanje imaju dve obaveze: čuvanje podataka o stavrnim vlasnicima i evidentiranje stvarnih vlasnika u APR-u. Ova lica imaju obavezu da:
- Da u prostorijama sedišta društva čuvaju (u pisanom ili elektronskom obliku) dokumentaciju koja sadrži lične podatke o stvarnom vlasniku. Za državljane RS: lično ime, JMBG i državu prebivališta, za strance: lično ime, broj pasoša, država izdavanja, mesto i vreme rođenja, država prebivališta i državljanstvo. Ova obaveza je već na snazi.
- Da do 31.01.2019. godine u APR-u evidentiranje stvarnih vlasnika. Ovo se vrši na sajtu APR-a, konkretno na ovom linku. Da biste to uspeli neophodno je posedovanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis kao i upoznavanje sa šifarnikom osnova evidentiranja stvarnog vlasnika na ovom linku. Tehničko uputstvo o načinu evidentiranja stvarnog vlasnika možete videti ovde
Do kada traje rok za izvršavanje obaveza iz ovog zakona i koje su sankcije
Obaveza čuvanja tačnih i ažurnih podataka o stvarnom vlasniku u prostorijama sedišta privrednog subjekta je već na snazi. Ukoliko to nije slučaj, Zakon propisuje prekršajnu odgovornost i zaprećenu kaznu za pravno lice u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara, dok se za odgovorno lice u pravnom licu propisuje kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Iste rasponi novčane kazne propisani su za ona pravna lica i ona odgovorna lica u pravnim licima koja ne izvrše evidentiranje stvarnih vlasnika u Registru stvarnih vlasnika do 31.01.2019. godine.
Konačno, Zakonodavac propisuje i krivično delo ukoliko pored postojanja namere prikrivanja stvarnog vlasnika, lice ovlašćeno za zastupanje ne izvrši evidenciju, izvrši netačnu evidenciju ili izvriše tačnu evidenciju o stvarnom vlasniku. Zaprećena kazna je kazna zatvora od tri meseca do pet godina
U svakom slučaju savetujemo savesnost i odgovornost, a da se u slučaju neophodne pomoći obratite Vašim advokatima.
Lica ovlašćena za zastupanje imaju dve obaveze: čuvanje podataka o stavrnim vlasnicima i evidentiranje stvarnih vlasnika u APR-u.
Umesto zaključka
Postupajući po direktivi EU, a u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja teroriztma, Narodna skupština je usvojila Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (dalje: Zakon).
Osnovni motiv Zakonodavca za donošenje ovog zakona jeste sprečavanje tzv. Prikrivenih vlasnika kapitala. Zakonodavac veruje da će ovim zakonom učiniti dostupnim sva ona lica koja učestvuju u kapitalu društva ili imju uticaj na društvo, a nisu u APR-u registrovani ni kao vlasnici, ni zastupnici. Dakle, zakonodavac želi državi da omogući uvidu u čitavu „piramidu“ firmi njenog kapitala i krajnjeg izvora kapitala.
Imajući u vidu da isti predstavlja krupnu novinu u privrednom životu naše zemlje kao i da nam se klijenti često obraćaju sa pitanjima u vezi sa tumačenjem njihovih obaveza, imamo volju da ovim putem sumiramo i pojasnimo novine ovog zakona.
